О књизи: година / Са хињеним светлуцавим несташлуком, пунашни домар санаторијума стиснуо је мршаву руку предрадника Гере, који је управо ушао у канцеларију. „Супер, супер..., ето, социјализам је одавно прошао, а тебе још нема“, лице домара приметно је избледело од љубазности, он се по навици увукао у власничку нишу посрамљеног госта. - Реци ми како си? Како је живот?